Autor: Ozren Čolić
Aerton Sena, najveći vozač svih vremena. Po većini odrađenih anketa od strane svetskih top moto magazina on je najbolji, i čitaoci su ga izabrali, na različitim listama širom sveta, kao broja jedan. Pa opet, ja ne mogu da odgonetnem tu magiju koju vi vidite u njemu, Aerton je za mene i dalje samo vozač koji ima isti broj titula kao i Pike. Zašto je to tako…?
Brazilac, katolik, vrhunski vozač, došao je u svet formule 1 da pokaže, kako još može da se vozi. Kad pogledate kako je vozio, stičete utisak da je, svaki put kada stavi žutu kacigu, vožnjom pokušavao da pobegne iz brazilskih favela, ozloglašenih kvartova Ria, gde moras biti brži ili ćeš biti – mrtav.
Čovek koji je 17 godina držao rekord po broju osvojenih pol pozicija, i verovatno bi ih imao i mnogo više, da nije tako tragično završio život. Ja volim brojke, ali to me ne dotiče kod njega. Tri titule šampiona, 5 puta pobeđivao u Monaku zaredom. Posle ovoga divljenje, ali… Princ malih ulica, gospodar kiše, pa magični Donington 1993… sve su to dostignuća, delići priče nama svima poznati.
Volim statistiku, ali se i dalje se ne pronalazim u ovim brojevima. Navijač sam tima iz Maranela, i u početku sam mislio da je to zato što nije vozio za crvene. Ne, to ipak nije razlog. Godinama sam tražio zašto mene ne dotiče veličina kao Sena, zašto sam ja ravnodušan, zašto ja kontriram ljudima koji kažu da je Sena bolji od Vilneva jer ima 3 vozačke titule, ali, kad uporedim sa Šumaherom, onda statistika nije bitna.
Te 1984. Monako, kiša, Sena juri za Prostom, svi znaju za to. Ali… Sena nije bio najbrži tog dana. Iza njega, Stefan Belof je vozio još brže. Malo ljudi to zna. Stefan je na kraju trke diskvalifikovan. O njemu drugom prilikom.
Danas kad neko odradi malo rizičniji potez, bude osuđen, kažnjen, dobije neke bodove na licenci. Sve su to male iskre današnjih vozača koji kad sednu u bolid u nekom trenutku postanu spoj mašine i čoveka, a Sena je to radio praktično svaki put kad bi seo u određeni bolid. Imao je tu neku energiju sa kojom je vozio. Brazilac, voljen od strane sirotinje širom sveta jer je uspeo u bogatom belom svetu. A opet, ja ne vidim ništa što mene zaintirigra, baš nimalo. Svako ko osvoji titulu u formuli jedan postaje besmrtan, dok smrt nema toliko veze oko Sene.
Imam utisak da na svakih 50 godina treba da se pojavi novi vozač koji, po vozačkim sposobnostima, i oreolu koji ga okružuje, nije sa ovog sveta. Prvi je bio Fanđo, čovek koji je odvezao za sve buduće generacije, Argentinac. Opet, sa druge strane, da univerzum nije baš prostor gde je sve slučajno, pokazuje nam Sena, Brazilac potpuna razlika od gaučosa. Znamo koliko se ne vole u fudbalu.
Univerzum je onda odredio da dođe novi vozač, Sena…Možda je to egal. Opet, ako je tako, da svevišnje sile žele da bude jednako, zašto mene I dalje ta mistika ne dodiruje… Ponekad se zapitam da li sam ja previše hladan, nemam emocija? Ne, nije to…
Odgledao dokumentarac Sena, video novih stvari, pročitao par knjiga na temu udesa i samog njegovog života. Fali ta jedna karika, koja bi otključala zasto sam ravnodušan prema jednom od najvećih ljudi koji su vozili. Da li ću je pronaći? Pre par meseci sam možda pronašao odgovor na moju misteriju. Koliko ljudi koji vole Senu znaju nešto o poslednjoj pobedi za Meklaren 1993. godine? Vrlo malo!
A sada, zamislite petak, 7. novembar 1993 godine. Sve je potpuno normalno u Australiji. Titula je odlučena, ostalo je još malo vremena da se obori rekord ili da se spreči osvajanje svih pol pozicija u sezoni od strane jedne ekipe, ekipe Vilijamsa.
Na scenu stupa čovek koji najbolje to zna da radi, i Sena osvaja pol poziciju.Ipak, ono najbolje ostaje za kraj. Sutradan treba pobediti te tako u istoriju šampionata upisati Meklaren kao tim sa najviše pobeda, a Sena je toga možda i najviše svestan. Tim, 16 godina mlađi od Ferarija, a već uspešniji. Kraj saradnje Denisa I Sene posle 6 godina… Pred početak trke Džo Ramirez daje volan Seni I kaže: “Pobedi danas, i voleću te zauvek.”
To je uznemirilo Senu. Prvi put u svom životu, u jednom trenutku završava jednu stvar, karijeru u Meklarenu, i sprema se da započne novu misiju, punu nepoznanica. Meklaren možda bude tim sa najviše pobeda, a on odlazi iz najvećeg. Opis trke nije bitan, Sena je pobedio ispred dva Vilijamsa. To je njegova poslednja pobeda za tim Meklarena, i nažalost i njegova poslednja lična pobeda. Međutim, tog nedeljnog popodneva on je imao drugačiju želju. Bio je na misiji, cilj misije bio je da se pobedom preskoči Ferari u ukupnim pobedama, i Meklaren postane najtrofejniji tim ikada, (karika koja nedostaje).
Na kraju, kad su se peli do podijuma, Sena je zajedno sa Džoom išao kroz hodnik I rekao : “Znaš ono što si mi rekao pred početak trke, slomilo me je. Još jedan veliki ispit koji sam morao da prebrodim.”
Na podijumu je dao svoj kačket Ramirezu a sa njim i zastavu Brazila koju je dobio negde u pobedničkom krugu. Tog dana, tim Meklaren je postao tim sa najviše pobeda u istoriji formule 1, tog dana Sena je napustio Meklaren. Učinio je to, a rukavice sa te trke su danas kod Rona Denisa.
Zašto je Sena najbolji,možda svako pretpostavlja za sebe. Uglavnom, na kraju tog dana, održan je i koncert čuvene Tine Tarner. Na podijum se popeo Sena kao iznenađenje, a Tina, kad ga je ugledala, zapevala je čuveni hit,
“THE BEST”