Tim Alpine
Zemlja Španija
Datum rođenja 29. jul 1981.
U vreme kad je osvojio svoju drugu titulu sa Renaultom 2006. godine, Alonso je mogao da se pohvali dvodecenijskom trkačkom karijerom, koja je počela kad je imao samo tri godine.
Dobio je karting, koji je njegov otac napravio za stariju sestru, doslovno Alonso se u trkama ponašao kao patka u vodi. Posle četri godine provedene u homemade kartinzima, lokalnim šampionatima, brzo su usledila i nacionalna takmičenja.
Talentovani Alonso nije znao za granice i 1992. godine osvojio je prvi od pet šampionata španskog kartinga. 1996. godine je usledila svetska kruna u kartingu. Nakon prethodnih uspeha, španski tinejdzer je odlučio da završi svoju karijeru karting vozača. Veliko iskušenje za njega je predstavljala Formula Nissan, Alonso se priključuje timu bivšeg F1 vozača Adriana Camposa. Sa tipičnim samopouzdanjem, Španac je osvojio titulu i dokazao da je sposoban da se prebaci na jednosede sa menjačem.
Problematično prebacivanje u Formulu 3000, 2000. godine, nije dalo baš sjajne rezultate, jedna pobeda, četvrto mesto u plasmanu, omogućili su mu test za Minardijev tim u Formuli 1. Minardi ga uzima za vozača 2001. godine. To će mu biti vatreno krštenje, Minardijevi finasijski problemi i slabi resursi su daleko od idealnog mesta za debitovanje u Formuli 1, najbolji plasman te sezone je 10 mesto na VN Nemačke. Na kraju sezone Alonso prelazi u Renault kao test vozač.
Ovaj potez se pokazao kao ispravan kako za Alonsa tako i za Renault. Njegova sirova brzina i velika posvećenost na stazi tokom testova, omogućile su mu da 2003. godine osigura vozačko mesto u Renaultu. Alonso je nadmašio očekivanja i sa lakoćom, u 22. godini, u Maleziji postao najmlađi osvajač pol-pozicije, a zatim i najmlađi pobednik u istoriji na VN Mađarske. To mu je bila i prva pobeda u karijeri. Međutim to je bio samo početak.
Renault nije imao tempo 2004., ali sledeće godine Alonso je izvlačio maksimum iz poboljšanog bolida francuskog tima. Osigurajući naslov prvaka dve trke pre kraja šampionata , Alonso postaje najmlađi šampion u istoriji Formule 1. Sledeće godine uspeva da odbrani šampionsku titulu, pobedivši sedmostrukog prvaka Michaela Schumachera, gde je pokazao da nova generacija može da ponudi alternativu nezaustavljivom Nemcu.
2007. godine prelazi u McLaren, gde dobija šansu da postane prvi čovek posle Juan Manuela Fangia koji je uspeo da osvoji uzastopni šampionat sa različitim timovima. Bolid McLarena se pokazao veoma brz tada počinje međusobno rivalstvo sa kolegom iz tima, Lewisom Hamiltonom, koji se sa staze prenosi i u privatno život. Njegov odnos sa McLarenom postaje zategnut, posebno posle špijunske afere i krađe podataka od Ferrarija u kojoj je i Alonso učestvovao. Šampionat gubi za samo jedan poen. To je bio veoma frustrirajuća sezona. Odlučuje da se vrati u Renault.
Renaultov bolid 2008. nije bio konkurentan, ali mu to nije smetalo da pokaže svoje kvalitete. Kako je godina odmicala igrao je ključnu ulogu u transformaciji R28 bolida.To mu je omogućilo da se vrati pobedama, prvo na prvoj noćnoj trci u Singapuru, a zatim i u Japanu. Kasnije je dokazano da je Alonso pobedio u Singapuru zahvaljujući nameštaljci.
Nažalost tempo iz 2008. nije nastavljen 2009. godine, R29 je imao loš tempo, i Alonso je morao da se zadovolji samo jednim podijumom na VN Singapura. Tri dana kasnije najgore čuvana tajna je potvrđena, Fernando Alonso prelazi u Ferrari 2010. gde će mu društvo praviti Felipe Massa.
Već na samom startu u Bahrainu pobeđuje i pokazuje zašto je Ferrari izabrao baš njega za vozača. Ferrari zatim ulazi u period slabe forme, sve do sredine sezone kada se ponovo vraćaju. Alonsovoj računici da moze postati svetski prvak ako konstantno bude na podijumu mnogi nisu verovali. Ferrari sve resurse ulaže u Španca i rezultai su počeli da se ređaju. Sa pobedama u Nemačkoj, Italiji, Singapuru, Južnoj Koreji i podijumima u Mađarskoj i Japanu, Alonso je postao lider na samo dve trke pre kraja šampionata. U Brazilu zauzima treće mesto i u Abu Dabi odlazi u nadi da ima sigurnu titulu. Na zadnjoj trci mu je bilo dovoljno četvrto mesto (sa obzirom da Webber bude iza njega) i postao bi trostruki šampion. Lošom strategijom Ferrarija na zadnjoj trci, Alonso se zaglavio iza Petrova u Renaultu i vise od pola trke bezuspešno pokušavao da ga obiđe. U 2011. godinu Ferrari i Alonso ulaze kao glavni pretendenti na obe titule.
Za Alonsa i Ferrari sezona nije počela onako kako su mnogi očekivali. Ferrarijev bolid nije mogao da se ravnopravno bori sa Red Bullom i McLarenom, tako da su ove sezone ubeležili samo jednu pobedu i deset podijuma. Španac je prosto samleo timskog kolegu, Felipea Massu, ove sezone. Na poslednjoj trci u Brazilu, je izgubio treće mesto u plasmanu vozača, a pobedio ga je Mark Webber u Red Bullu. Međutim, tokom sezone je obezbedio novi višegodišnji ugovor sa Scuderiom, čime se jasno pokazalo da Italijani polažu velike nade u njega.
Uprkos lošem F2012 bolidu, Alonso je vozio besprekorno i ostvario je inzvanredne pobede u Maleziji, Valensiji i Nemačkoj, kada je i preuzeo lidersku poziciju u šampionatu pre letnje pauze. U drugom delu sezone Vettel je bio veoma jak i Španac je izgubio titulu na poslednjoj trci u Brazilu.
2013. je dobro počela za Alonsa. U prvih pet trka je ostvario dve pobede i izgledaloje kao da će Španac ponovo biti ozbiljan konkurent za titulu. Međutim, veliki pad Ferrarijeve forme nakon što je Pirelli promenio gume posle VN Velike Britanije je onemogućilo Alonsa da se bori za svoju treću titulu pošto je do kraja ostvario samo 4 podijuma. On je šampionat ponovo završio na drugom mestu, ovoga puta sa 242 osvojena boda.
Sledeća godina je bila za Alonsa najteža od prelaska u Ferrari. Italijanski tim nije imao konkurentan auto pa je Španac tokom sezone ostvario samo dva podijuma koji su ujedno bili i jedini Ferrarijevi u 2014. Najbolji plasman je imao na VN Mađarske gde je u finišu trke bio vodeći, ali je samo par krugova pre kraja izgubio poziciju od Daniela Ricciarda. Alonso je sezonu završio na šestom mestu, a krajem sezone je objavljeno da napušta Ferrari i vraća se u McLaren.
Ponovo se ispostavilo da je Alonso odabrao loš trenutak za promenu tima. Dok se Ferrari vratio u formu, McLarenje doživeo toliko veliki pad, da se našao na samom začelju. Sve to je bilo prouzrokovano McLarenovim prelaskom na Hondine motore koji su se ispostavili kao nepouzdani i slabi. Alonso je osvojio bodove na samo dve trke I sezonu je završio sa 11 bodova.
2016. je počela spektakularnim udesom u Australiji I parvo je čudo kako je prošao bez većih povreda. Ipak, morao je da propusti drugu trku sezone, a po povratku na stazu je prikazao solidne vožnje u nešto boljem McLarenu. Najbolji plasman je bilo peto mesto u Monaku i Ostinu, a sezonu je završio sa 54 boda.
Narede dve sezone nisu donele ništa bolje rezultate. 2017. je zapravo bila na nivou 2015. Tempo je bio tako loš da je Alonso odlučio da propusti trku u Monaku i ode u Ameriku gde se istog vikenda takmičio na trci za 500 milja Indijanapolisa.
2018. se pojavio tračak nade kada je tim prešao na Renaultove motore. Ipak, ozbiljniji napredak nije napravljen, a Alonso je nakon dosta špekulacija odlučio da se povuče na kraju sezone. Jedina svetla tačka u ovoj godini je bila pobeda na trci za 24 časa Le Mana sa Toyotom.
U naredne dve godine se fokusirao na IndyCar, gde nije uspeo da osvoji trku za 500 milja Indijanapolisa, ali je zato 2019. ponovo slavio na 24 časa Le Mana.
2020. se takmičio na Dakar reliju gde je zauzeo 13. mesto, a krajem godine je objavljeno da se od 2021. vraća u Formulu 1 sa ekipom Renault, odnosno Alpinom.
Alonso je imao dosta poteškoća na početku da se ponovo privikne na Formulu 1, ali se situacija popravljala kako se sezona odmicala. Cilj je svakako bila što bolja priprema za 2022. i nova tehnička pravila, a u Kataru je uspeo da se domogne svog prvog podijuma 2014.
