Tim Ferrari
Zemlja Španija
Datum rođenja 1. septembar 1994.
Carlos Sainz Junior, sin Reli šampiona Carlosa Sainza, rođen je 1. septembra u Madridu. Sa sedam godina se prvi put našao za volanom kada je počeo da vozi u očevom karting centru, ali je sa takmičenjem počeo tek nakon tri godine.
Tokom narednih godina se transformisao u ozbiljnog vozača a 2009. je u svojoj poslednjoj godini u kartingu osvojio zapadnoevropsku KF3 seriju i Monaco Kart Kup.
Sledeća godina je bila izuzetno važna za Sainza pošto se već sa petnaest godina pridružio Red Bullovom programu mladih vozača. Sainz je u Evropskom šampionatu Formule BMW došao do četvrtog mesta, nakon čega je došao i do ubedljive pobede u Makau u Azijskoj seriji.
Njegov napredak se nastavio i tokom 2011. kada je napravio uspešnu tranziciju u Formulu Renault 2.0, gde se takmičio sa Daniilom Kvyatom. Sainz je osvojio titulu severnoevropskom kupu sa 12 pobeda i 26 podijuma u 34 trke. Red Bull je potom prebacio Sainza u Formulu 3 gde se takmičio u Evropskoj i Britanskoj seriji. Tokom šampionata je imao dosta uspona i padova, ali je ostvario nekoliko pobeda.
2012. prelazi u GP3, ali nije uspeo da se prilagodi, pa se samo dva puta našao na podijumu. Ono što je bilo pozitivno je što su njegovi prvi testovi za Red Bull i Toro Rosso impresionirali oba tima. Krajem godine je imao nekolik solidnih nastupa u Formuli Renault 3.5 i to je bio uvod u potpunu dominaciju tokom 2014. kada je na putu do titule ostvario rekordnih sedam pobeda.
Taj uspeh je primorao Toro Rosso da okonča saradnju sa Jean-Eric Vergneom i napravi mesto u timu za Sainza. U prvoj sezoni je bilo uspona i padova, imao je ozbiljan udes u Rusiji gde je imao sreće da se izvuče bez povreda. Ipak, njegova brzina je bila impresivna i da nije bilo nekih problema sa pouzdanošću bolida, sigurno bi osvojio više bodova do kraja sezone.
Sve je delovalo znatno bolje u 2016. i polako je nastavio da napreduje i sazreva kao vozač. I pored ograničenja Toro Rossovog bolida, na deset trka je osvajao bodove, imao je tri šesta mesta i Toro Rosso je odlučio da ga zadrži i u 2017.
Treća sezona u Toro Rossu je počela dobro. Konstantno je bio u bodovima, a šesto mesto u Monaku je zaokružilo seriju dobrih razultata. Nakon toga je usledilo nekoliko odustajanja, uz bodove u Azerbejdžanu, Belgiji i Italiji, a najbolji rezultat u sezoni je ostvario u Singapuru kada je bio četvrti. Odmah nakon te trke je objavljeno da će na kraju sezone napustiti Toro Rosso i preći u Renault, ali je on svoju priliku u bolidu Francuskog proizvođača dobio već na narednoj trci u Japanu kada je zamenio Palmera. Odmah je prikazao solidan tempo, a sa Renoom je prve i jedine bodove u sezoni ostvario u Ostinu gde je bio sedmi.
U 2018. je vozio prvu punu, ali i jedinu sezonu za Renault. Prvi deo sezone su ponovo obeležili dobri rezultati. U Azerbejdžanu je došao do petog mesta što je bilo i njegov najbolji plasman u sezoni. U drugoj polovini je imao promenjive rezultate, a u avgustu je objavljeno da će se od 2019. pridružiti ekipi McLaren. Do kraja sezone je najupečatljiviji rezultat bilo šesto mesto u Abu Dabiju, koje mu je pomoglo da dođe do desetog mesta u plasmanu vozača.
U McLarenu je zamenio sunarodnika Fernanda Alonsa i pridružio se novajliji Landu Norrisu. Prve tri trke su bile za zaborav, ali su onda počeli da se niži konstantno dobri rezultati koji su mu donosili bodove. Nakon letnje pauze je ponovo imao nekoliko slabijih rezultata, ne toliko svojom krivicom, a kruna sezone je došla u Brazilu kada je nakon starta sa začelja došao do četvrtog mesta, a nakon trke je promovisan i na podijum pošto je Hamilton dobio vremensku kaznu. Sainz je 2019. završio na šestom mestu u generalnom plasmanu.
Španac je u 2020. nastavio sa konstantnim vožnjama. Dobra forma McLarena mu je omogućila da se u Italiji bori za pobedu, ali mu je na kraju malo falilo da obiđe Pierre Gaslyja. Na kraju je završio kao šesti u šampionatu, a sredinom godine je potvrđeo da će u 2021. preću u Ferrari gde će zameniti Sebastiana Vettela.
Mnogi su osporavali ovakav potez Ferrarija, ali i Sainza koji je trebalo da izađe na megdan Charlesu Leclercu koji je već bio miljenik u timu. Ipak, Sainz se sjajno snašao u novoj sredini. Istina, u početku nije mogao da prati Leclercov tempo, ali je bio konstantan i skupljao bodove za tim. Već na šestoj trci u Monaku je osvojio drugo mesto, a do kraja sezone se još tri puta penjao na podijum. U drugoj polovini seyone je dodatno podigao formu i na kraju je na iznenađenje svih savršio seyonu kao najbolji vozač posle četvorice iz dva ubedljivo najbolja tima u 2021.
